БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ОСНОВНИ СУД У БАЊАЛУЦИ
Број: 71 0 К 336857 21 K
Бањалука, 14.06.2023. године
У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Основни суд у Бањалуци, судија Зоран Милојица, уз учешће записничара Маријане Бунић, у кривичном поступку против оптуженог Р. К., сина Д., настањен у Б.Л., [ ... ], због кривичног дјела оштећење и одузимање туђе ствари из члана 240 став 1 Кривичног законика Републике Српске, по оптужници Окружног јавног тужилаштва Бања Лука број Т13 0 КТ 0051164 19 од 23.11.2020. године, измијењеној на главном претресу, након јавног и усменог главног претреса одржаног дана 14.06.2023. године, у присуству оптуженог лично и окружног јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва Бањалука, Слободана Салић, на основу члана 293 Закона о кривичном поступку Републике Српске, дана 14.06.2023. године донио је и јавно објавио сљедећу:
ПРЕСУДУ
ОПТУЖЕНИ Р. К., сина Д. и М. рођене Р., рођен [ ... ] године у Б. Л., настањен у Б. Л., у мјесту [ ... ], ЈМБ [ ... ], Србин, држављ анин РС-БиХ, писмен, са завршеном ССС, по занимању трговац, ожењен, средњег имовног стања, осуђиван,
КРИВ ЈЕ
Што је:
Дана, 18.11.2019. године око 13,43 часова у Б. Л. у улици [ ... ] и пришао паркираном возилу марке „ВW Тигуан“ рег [ ... ], власнишптво С. Р., те из разлога што је то возило заградило његово возило, осумњичени је подесним предметом изгребао возило оштећеног по возачевим вратима, лијевим задњим вратима и по гепеку возила, а на овај начин осумњичени је оштетио оштећеног С. Р. за износ од 1.052,81 КМ.
Чиме је починио кривично дјело оштећење и одузимање туђе ствари из члана 240 ст. 1 Кривичног законика Републике Српске, па му суд, на основу истих законских прописа, те члана 41, 43 и 46, Кривичног законика Републике Српске изриче
КАЗНУ ЗАТВОРА
у трајању од 1 (једне) године.
На основу члана 108 ст. 3 Закона о кривичном поступку Републике Српске обавезује се оптужени Р. К. да ошећеном С. Р. надокнади штету у износу од 1.052,81 КМ (хиљадпедесетдвијеконвертибилнемаркеи81/100) на име имовинскоправног захтјева.
На основу чл. 99 ст. 1 ЗКП у вези са чл. 96 ЗКП оптужени је дужан платити трошкове поступка на име судског паушала износ од 300,00 КМ (тристаконвертибилнихмарака), у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.
Образложење
Оптужницом Окружног јавног тужилаштва Бањалука број Т13 0 КТ 0051164 19 од дана 23.11.2020. године оптуженом Р. К. стављено је на терет извршење кривичног дјела оштећење и одузимање туђе ствари из члана 240 став 1 Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 64/17) – у даљем тексту КЗ РС, 17.11.2019. године око 13,13 часова у Б. Л. у улици [ ... ] и пришао паркираном возилу марке „ВW Тигуан“ рег [ ... ], власнишптво С. Р., те из разлога што је то возило заградило његово возило, осумњичени је подесним предметом изгребао возило оштећеног по сувозачевим вратима, лијевим задњим вратима и по гепеку возила, а на овај начин осумњичени је оштетио оштећеног С. Р. за износ од око 1.500,00 КМ. На главном претресу од дана 01.03.2023. године окружни јавни тужилац је измјенио оптужницу на начин да је прецизирао износ штете на 1.052,81 КМ, те је извршио измјену оптужницу у погледу дана и времена извршења кривичног дјела, како то стоји у изреци ове пресуде.
На рочишту одржаном ради изјашњења о кривици одржаног дана 15.03.2021. године, оптужени је негирао кривицу, те је предмет прослијеђен другом судији ради заказивања главног претреса.
У току главног претреса, а на приједлог тужилаштва изведени су сљедећи докази: саслушање свједока и то оштећеног С. Р. и свједока М. Б. те су изведени материјални докази записник о саслушању свједока С. Р., ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1596/19 од 18.11.2019. године, записник о саслушању свједока Б. М., ПС Бања Лука - Центар, број 13-01/1-02-1737/19 од 10.12.2019. године, Записник о увиђају, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1352/19 од 18.11.2019. године, Потврда о привременом одузимању предмета, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1355/19 од 28.11.2019. године, Службена забиљешка, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-01-052-3781/19 од 18.11.2019. године, Службена забиљешка, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-3930/19 од 28.11.2020. године, Предрачун А. С. НВ доо, број ПРЕ-[ ... ], Предрачунски налог, А. С. НВ доо, број [ ... ] од 19.11.2019. године, видео снимак надзорне камере објекта Т. који се налази за ЦД-у, и извод из казнене евиденције за осумњиченог
Одбрана је као доказ извела саслушање свједока Б. Д..
У својој завршној ријечи окружни јавни тужилац је изјавио да сматра да је има довољно доказа да је оптужени починио кривично дјело које му се стабља на терет и то исказима саслушаних свједока који су јасно и децицно навели ко је оштетио спорно возило. Материјална штета је прецизирана измијењеном оптужницом, те тужилиштво сматра да свједок одбране који је изјавио да није видио ко је избгребао спорно возило, не говори истину, јер о истоме постоји и видео надзор, те предлаже да се оптужени осуди и казни по закону, наводећи као отежавајућу околност то што је вишеструко осуђивано лице.
Оптужени је у својој завршној ријечи изјавио да је тачно да се налазио на мјесту гдје се одиграо критични догађај, али да нема нити један разлог да почини кривично дјело, да не познаје оштећеног. Такође истиче да се на видео надзору не види да ли је то он починио или није, те предлаже да суд донесе одлуку.
Након што је извео наведене доказе, цијенећи сваки доказ како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, суд је одлучио као у изреци пресуде из следећих разлога, а сходно одредби члана 295 став 2 Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17, 66/18 и 15/21) – у даљем тексту ЗКП РС:
На главном претресу у својству свједока свој исказ је дао оштећени С. Р. који је у својој изјави навео да има аутомобил Фолксваген Тигуан који је био стар 7 година, беж боје/свијетло смеђа боја. Аутомобил је био паркиран на г. Т. гдје је и запослен. На истом паркингу паркира аутомобил 20 година, те сви који раде на т. паркирају ту аутомобил. Наводи да је 20 минута отишао од аутомобила, можда и пола сата, а кад се вратио видио је на аутомобилу парницу, лим и лак су испарани на лијевом страни, хауба задња и задњи десни блаторан. У питању је више парница у једном правцу. Наводи да је свједок Б. препознао лице које је испарало аутомобил, те да су назвали полицију, питали су чији је аутомобил, те да је оптужени био око 50 метара удаљен од аутомобила. Свједок је навео да је извршио поправак аутомобила те да је причињена штета била преко 1.000,00 КМ те поставља имовинско правни захтјев сходно предрачунском налогу. Истиче да познаје М. Б. који је очевидац догађаја и који му је показао оптуженог који је сједио на тротоару. Након предочавања ЦД снимка исти је изјавио да види свој аутомобил те Голф 2, те М. Б. који је изашао из аутомобила.
На главном претресу у својству свједока саслушан је М. Б. који је изјавио да познаје оштћеног С. Р. са пијаце, његов син ради на пијаци па се упознао са оштећеним. Истакао је да је дошао на пијацу и паркирао возило одмах до улице, те да је одмах примијетио двије особе које пролазе поред возила оштећеног, те је једног од њих видио да вуче нешто преко задње хаубе руком, да је тако прошао на лијеву страну возила и вратио се назад, те да је све вријеме нешто руком вукао преко возила. Свједок наводи да је тада изашао из свог возила и почео викати на човјека који је гребао ауто оштећеног, те да је исти одговорио да није ништа урадио, те да је бацио неки предмет у страну код једног од паркираних возила. Свједок М. Б. наводи да због протека времена не зна да ли је то био оптужени К., али да је могуће да је он био лице које је гребало ауто оштећеног. Свједок Б. описује возило оштећеног, те наводи да исто вози оштећени и његова супруга, те да је возило металик боје старо злато. Након предочавања снимка видео надзора свједоку Б. исти потврђује да је он на снимку, те да се ради о догађају који је описан у оптужници. Свједоку М. Б. предочена је и његова изјава дати у фази истраге на записник о саслушању свједока Б. М., ПС Бања Лука - Центар, број 13-01/1-02-1737/19 од 10.12.2019. године која је у потпуности сагласна са исказом датим на главном претресу, а у којој свједок Б. још наводи да је полиција на лицу мјеста утврдила да је лице које се налазило на паркингу у тренутку спорног догађаја, Р. К., те свједок у својој изјави из истраге наводи да је ауто оштећеног изгребало ице чији идентитет је на лицу мјеста утврђен од стране полицијских службеника, тј. да је у питању Р. К..
У својстсву свједока одбране саслушан је свједок Б. Д. који је изјавио да су он и оптужени тај дан били у граду и куповали ствари, те су паркирали Голфа 2, који је послије био заграђен на паркингу, те су чекали да неко дође да помјери други аутомобил како би могли изаћи. Свједок Б. наводи а је видио аутомобил Тигуан, али да није примјетио да је неко долазио до аутомобила, нити да је било шта радио на ауту.
На основу записника о саслушању свједока С. Р., ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1596/19 од 18.11.2019. године утврђено је да је оштећени поставио захтјев за кривично гоњење оптуженог због кривичног дјела оштећење и одузимање туђе ствари.
Из записника о увиђају, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1352/19 од 18.11.2019. године утвђено је да је исти сачињен од стране крим. инспектора Бранислава Бабић и истражиоца лица мјеста Саше Ожеговић дана 18.11.2019. године, који су затекли оштећења на возилу Фолксваген Тигуан, рег. Ознака [ ... ], које ауто је на паркингу блокирало друга возила, а да се оштећења на возилу Тигуан огледају у виду огреботина на лијевим возачевим вратима, задњим лијевим вратима и на гепеку.
Потврдом о привременом одузимању предмета, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-1355/19 од 28.11.2019. године од лица Д. В. привремено је изузет ЦД снимак надзорне камере објекта Т. који је похрањен у ПС Бања Лука Центар.
Из службене забиљешка, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-01-052-3781/19 од 18.11.2019. године видљиво је да су исту сачинили Милош Панић и Станко Баришић на околности оштећења возила у улици [ ... ] на паркинг простору а по пријави лица Р. С., те је увидом у наведени службену забиљешку утврђено да је на лицу мјеста затечено оштећено возило, те да је свједок М. Б. показао на лице које је оштетило возила, те да су полицијску службеници извршили идентификацију показаног лица и утврдили да се ради о Р. К..
Из службене забиљешка, ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-02-3930/19 од 28.11.2020. године видљиво је да је исту сачинио Бранислав Бабић на околности прегледања ЦД-а са видео снимком надзорне камере постављене на градској тржници а у вези пријаве С. Р..
Из предрачуна А. С. НВ доо, број ПРЕ-[ ... ], Предрачунски налог, А. С. НВ доо, број [ ... ] од 19.11.2019. године видљиво је да је укупан износ за поправак моторног возила Тигуан 1.052,81 КМ.
На основу ЦД-а са снимком надзорних камера у градске тржнице која се налази у улици [ ... ] од дана 18.11.2019. године овај суд је утврдио лице прилази аутомобилу Тигуан са лијеве стране око 13,43 часова те пружа руку према возилу креће се дуж возила са лијеве стране, до краја возила, те се враћа назад, те се види види мушко лице које излази из другог аутомобила које је било паркирано на тротоару.
Из извода из казнене евиденције за Р. К. Сектора кримналистичке полиције број 13-02/1-3-234-1139/19 од 27.11.2019. године видљиво је да је лице осуђивано у више наврата како за исто кривично дјело тако и за друга кривична дјела.
Према одредби члана 240 став 1 КЗ РС кривично дјело оштећење и одузимање туђе ствари чини онај ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар или је противправно одузме ради привремене употребе.
На основу свих спроведених доказа на главном претресу, првенствено из исказа оштећеног С. Р. и М. Б., а у својству свједока, као и материјалних доказа изведених од стране тужилаштва, првенствено снимка са надзорних камере на мјесту догађаја, овај суд је закључио да је дана 18.11.2019. године око 13,43 часова у Б. Л. у улици [ ... ] оптужени пришао паркираном возилу марке „ВW Тигуан“ рег [ ... ], власнишптво С. Р., из разлога што је то возило заградило његово возило, те је подесним предметом изгребао возило оштећеног по возачевим вратима, лијевим задњим вратима и по гепеку возила, а на овај начин осумњичени је оштетио оштећеног С. Р. за износ од 1.052,81 КМ.
На овакав закључак суда упућују сагласни искази свједока саслушаних по приједлогу окружног јавног тужиоца, а нарочито исказ свједока М. Б. који је као непосредни очевидац догађаја описао како је дошло до оштећења аутомобила оштећеног, те да је лице које је оштетило аутомобил остало на паркингу и до долакса полиције, која је утврдила да се ради о Р. К.. Његов исказ у цјелости потврђује и исказ свједока оштећеног у дијелу који се односи на оштећења возила. Наводе свједока Б. потврђује и изузети ЦД снимак надзорне камере са градске тржнице, на којем се види догађај онако како га је свједок Б. и описао, а да се ради о оптуженом као учиниоцу предметног кривичног дјела потврђују и наводи полицијских службеника из службене забиљешке ПС Бања Лука – Центар, број 13-01/1-01-052-3781/19 од 18.11.2019. године из које је утврђено да су полицијски службеници утврдили идентите лица на које је као учиниоца кривичног дјела показао свједок Б., тј. да се ради о оптуженом Р. К..
С обзиром на наведено суд у цијелости поклонио вјеру исказима свједока из разлога што су исти увјерљиви, досљедни и у цјелости потврђени материјалним доказима које је тужилац извео у току главног претреса.
Суд није поклонио вјеру исказу свједока одбране Б. Д. из разлога што је исти у свом исказу навео да није видио да је било ко прилазио аутомобилу оштећеног, иако је свједок у потпуности могао да види лице мјеста без препрека, с обзиром да је исказ овог свједока у супротности како са исказима свједока Б., тако и са матерјалним доказима првенствено снимком надзорне камере. Суд је стекао увјерење да је исказ свједока Д. дат у циљу побољшања положаја оптуженог у овом кривичном поступку, те доношења ослобађајуће пресуде.
С обзиром на утврђено чињенично стање на главном претресу суд је у односу на потврђену оптужницу, а ради доношења правилне и законите одлуке, извршио одређене измјене, односно интервенције у чињеничном опису на начин да је исти прилагодио доношењу одлуке као у изреци. У складу са тим суд је, а након што је тужилац измијенио чењенице које се односе на висину причињене штете и вријеме догађаја, суд чињенични опис прилагодио на главном претресу утврђеном чињеничном стању, те је измијенио оптужницу у дијелу који се односи наопис причињене штете тако што је у изреи пресуде навео да се ради о изгребаним возачевим вратима, а не сувозачевим, јер овакво чињенично стање произилази из изведених доказа, прије свега исказа сјведока и записника о увиђају. Дакле, извршеним интервенцијама суд није измијенио чињенични опис радњи кривичног дјела које се оптуженом ставља на терет, на начин да је оптуженом натерет ставио већу количину, односно теже кривично дјело од оног које се потврђеном оптужницом стављају на терет оптуженом, већ је само прецизирао чињенично стање након извведених доказа на главном претресу, а које је било непоходно ради доношења правилне и законите одлуке.
Овај суд налази да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био урачунљив и да нису постојале околности које би довеле у сумњу овакав закључак. Што се тиче виности, даље, овај суд налази да је оптужени предметна кривична дјела починио са директним умишљајем, односно да је био свјестан свог дјела и хтио његово извршење, што произилази из околности и начина извршења ових кривичних дијела, као и из исказа свједока Б., те снимка лица надзорне камере са лица мјеста.
Приликом одмјеравања казне, у смислу члана 52 КЗ РС, суд је на страни оптуженог узео у обзир отежавајућу околност, односно да је оптужени специјални повратник у вршењу кривичних дјела, а што је утврдио на основу извода из казнене евиднције за оптуженог.
Сходно напријед наведеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, имајућу у виду прописану казну за предметно кривично дјело оштећење и одузимање туђе ствари из члана 240 став 1 КЗ РС (новчана казна или казна затвора до двије године) овај суд је примјеном члана 41,43, 46, КЗ РС оптуженом за кривично дјело оштећење и одузимање туђе ствари из члана 240 ст. 1 КЗ РС изрекао казну затвора у трајању од 1 (једне) године. Овај суд сматра да ће овако изречена санкција остварити сврху кажњавања из члана 43 КЗ РС, тј. утицати на оптуженог да не чини кривична дјела и остварити утицај на његово преваспитање, остварити утицај на друге да не чине кривична дјела, те утицати на развијање и учвршћивање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде за кривично дјело и неопходност поштовања закона.
Имајући у виду да је оптужени К. до сада осуђен преко 30 пута, те да се ради о лицу које је специјални повратник у извршењу имовинских кривичних дијела, суд сматра да би било која друга санкција блажа по врсти, тако и по висини, била недовољна да оствари сврху кажњавања из члана 43 КЗ РС, те да блажа казна по врсти или висини не би остварила никакав позитиван утицај на оптуженог, а да би у контексту генералне превенције штетно утицала на развијање и учвршћивање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде за кривично дјело и неопходност поштовања закона.
На основу члана 108 ст. 3 Закона о кривичном поступку Републике Српске обавезује се оптужени Р. К. да ошећеном С. Р. надокнади штету у износу од 1.052,81 КМ имајући у виду да је основ и висина штете у цјелости доказани проведеним доказима тужилаштва и то Предрачун А. С. НВ доо, број ПРЕ-[ ... ], Предрачунски налог, А. С. НВ доо, број [ ... ] од 19.11.2019. године.
На основу чл. 99 ст. 1 ЗКП у вези са чл. 96 ЗКП оптужени је дужан платити трошкове поступка на име судског паушала износ од 300,00 КМ који износ паушалних трошкова суд је одмјерио сходно личним и имовинским приликама оптуженог, као и дужници трајања кривичног поступка.
Записничар: Судија:
Маријана Бунић Зоран Милојица
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛИЈЕКУ:
Против ове пресуде дозвољена је жалба Окружном суду Бањалука, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.